Stihovi i rime

Mnogo sam te volela.
Ma sve bih za tebe dala.
Uvek leđa podmetala.
Sve mogla i sve htela.
Svu bih tvoju težinu preuzela.
Bih. Tako mi Života.
Dok nisam shvatila,
Da sam sve to u tebi tražila,
Jer je to bio moj vapaj,
Moja potreba.
Leđa uz leđa.
Podrška.
Da budeš tu kad najviše treba.
Da podmetneš leđa.
Da sve brige i suze nestanu,
Samim tvojim prisustvom.
Svesnim prisustvom.
Ali nisam to dobila.
Ma koliko žudela.
Ma koliko vapila.
Znam, ne možeš da daš,
Ono što za sebe nemaš.
Dušo moja draga.
I hvala ti, jer sam shvatila.
Da sve to moje je.
Čista projekcija potreba.
Koja se odbija o neme zidove,
O oči nevideće.
O srce od prazne ljušture.
I kao bumerang vraća mi se.
Da shvatim, da sam ja ta leđa za sebe.
Da sam ja taj osmeh koji brige rasteruje.
Da sam ja ta koja sebe osnažuje.
Da sam ja ta koja voli… sebe…
I tebe u sebi.
Konačno je sagorela potreba,
I ljubav se na njenom mestu rodila.
Bezuslovna, bezgranična,
Koja i dalje sebe celu daje,
Jer zna da postoje oči duboke,
Srce puno i zvonak smeh,
I pokret i ruke i dodir… i sve(T).
I svetlo da tamu rasteruje…
I ljubav da lakoću donese.
I zagrljaj čvrst da se duše opuste.
I radost da život Bajka je.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *