Ko u čuda veruje, taj čuda i stvara

Kada sam bila „mala“, mama je često znala da mi pevuši pesmicu: Moja mala devojčica puna je velikih želja, kao šipak pun koštica, ona je puna Veselja. Veselje kao čitava Vaseljena i izvan toga.

Govorila mi je da „ko u čuda veruje, taj čuda i stvara“. U uslovima u kojima smo živele, bila je i sada je Maestralna kreatorka naših čudesnih života. Često, da bih na svojim predavanjima dočarala, ilustrovala šta znači da je sve u oku posmatrača, i da mi vidimo ono što biramo da vidimo, ili što nam neko nametne kao izbor da vidimo, i da je sve naš ugao posmatranja, i da li na život gledamo šta je dobro u svemu tome ili šta je loše u svemu tome i da na to na šta stavljamo svoju pažnju, to je ono što će se uvećavati… ali to već sve znate. Drugim rečima da li ružu posmatrate sa aspekta cveta ili trna? Ili uspevate da je sagledate kao celinu cvet-trn-miris i da vidite njenu veličanstvenost i sve što ona jeste, baš takva kakva jeste, sa svim elementima. I često, da bih ilustrovala i podsetila vas da ste kreator svog života izborima koje pravite, predložim da pogledate film Život je lep. Ako niste, pogledajte kako otac, praveći sinu određenu predstavu i igru od boravka u jevrejskom logoru tokom II sv.rata, stvara sasvim drugačiju realnost, od one koja je „realna“. Ali, šta je realno? Naša tačka gledišta i naša uverenja su ono što oblikuje našu realnost. Ne obrnuto. Drugim rečima, realnost ne kreira našu tačku gledišta i naša uverenja.

Vrlo slično tom filmu, moja majka je uspevala da naše živote i realnost učini drugačijom, da je učini lepšom i „podnošljivijom“ nego što je zaista bila… Jer, zaista vam kažem: „ko u čuda veruje, taj čuda i stvara“.

Možda sam čekala skoro pola veka da to i dokažem, ali živi dokaz je pred vama. I zapravo, počelo je mnogo ranije, ali sada stvaranje čuda biram sa svešću o tome šta biram, šta stvaram i šta živim. Blagodarim draga Majko Lidija! Da nije bilo tebe takve kakva jesi, tvog izbora i tvoje hrabrosti da me rodiš i da to nikada nisi dovela u pitanje, niti je bilo za nagodbu ili kompromis, to je bio tvoj izbor, zahvaljujući kome sam ja danas na ovoj Planeti. Iako te možda niko u tom momentu u toj odluci nije podržao, ti si slušala sebe! Napravila si svoj jasan i čvrst izbor, no matter what! Ovom prilikom ti se klanjam i zahvaljujem za taj izbor koji si napravila, da zajedno još mnogo čuda stvaramo, kao što smo i do sada. Čudo je bilo da smo svaki dan žive i zdrave osvanule.

Čudo je današnji dan za mene, na ovaj dan 21. septembar kada je Mala Gospojina, leta gospodnjeg 2019.te godine. I šta je sve moguće?

U četvrtak sam izabrala da idem na seminar dr Liptona u Zagrebu i na svako pitanje da li da idem i da li će to kreirati više, bilo je jasno, glasno, nedvosmisleno DA! DA! DA! Tako je odzvanjalo. I sva racionalna objašnjenja da mi to možda i ne treba, da već sve ima u knjigama i na video klipovima, da je komplikovano i slično, sve što je ometalo izbor, palo je u vodu, a mene je ta ista voda donela sa lakoćom do Zagreba u odličan smeštaj koji delim sa Penelope Kruz u hotelu Movie, te pravo na seminar dr Liptona, malo niz istu Savsku cestu. Toliko lakoće i osećaja da sam na pravom mestu u pravo vreme, skoro se ne sećam da sam imala. A sve što sam uradila, upravo je to – pratila i verovala sebi za izbore koje pravim. I šta je zaista još moguće da samo tako i nastavim? Da pravim izbore za svoj život samo na osnovu energije koju opažam, o čemu je večeras dr Lipton efektno i efikasno govorio. I šta nas još tek sutra čeka ceo dan?! Wow. Za svaku pohvalu, prevazišlo je sva moja očekivanja. Večeras, u tri sata spakovao je ono što bi neko u možda 6+ sati. To je to – kada neko dobro barata materijom, kada je hodajuća energija onoga što propoveda – to je dobitna kombinacija i mogućnost da i nas koji smo u tom polju, inicira, in-formiše, da udruženi ti talasi, valovi energije o kojima govori, u toj interakciji jedni sa drugima, stvaramo harmonične talase, valove, koji su udruženi u ekspanziji… koja je to prilika da iz tog prostora kreiramo svoje živote i da na taj način, emitujući iz sebe i svojih života takve talase harmonične energije, stvaramo sasvim drugačije okruženje koje onda opet u interakciji sa našom energijom, se još više progresivno širi, ekspandira svest, prostor, energiju. Talasa u dobroj vibraciji daleko više i bolje za čitav Univerzum. Da, mi smo energija, prostor i svest, kako kaže Access, ali i kako kaže nauka. Mi smo energija ispred svega, u interakciji sa okruženjem, i da bitno je, okruženje utiče, to znamo. A sutra, još više na temu… idemo dalje i više i kako može još bolje?! I šta je još moguće? JUHU!!!

Blagodarim Bogu, Univerzumu i svim ljudima koji su omogućili seminar u Zagrebu sa dr Liptonom, i naravno samom doktoru hvala. I iznad svega, blagodarim sebi, jer sam izabrala da poslušam sebe i da dođem na seminar, iako je sve logično i racionalno govorilo protiv toga. I šta je sve moguće i potrebno da „u-vek“ slušam sebe za izbore koje pravim za svoj život? Sa potpunom lakoćom i radošću?! Utisci i dalje naviru, no ostavimo nešto i za sutra… Laku noć vrli Svete, ja sam dete sa ove Planete, Ja u čuda verujem, te čuda i STvarAm

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *